Према психолошким истраживањима, оваква врста понашања често је повезана са одређеним типом личности: онима које називамо „пријатним“. У жаргону, то је једна од „Великих пет“ особина , модел који категорише наше главне особине карактера. Ови људи су сарадљиви, брижни и пре свега… не очекују ништа заузврат. Пружају руку једноставно зато што могу.
Али постоји још једно објашњење: вредности. За многе, помагање другима – било да је то конобар, комшија или странац на улици – је друга природа. То често произилази из васпитања заснованог на понизности, солидарности и уверењу да нико не вреди више од другог. То је начин усађивања од детињства који обликује начин на који делујемо у друштву.
Када једноставан гест постане мали чин нежне побуне
Такође је занимљиво да овај гест суптилно доводи у питање друштвене норме. У традиционалним улогама, муштерија је ту да буде услужена, тачка. Помагање у чишћењу стола значи одбијање да се буде само пасивни потрошач и нежно рушење невидљиве баријере између онога ко служи и онога ко је услужен. Овакав став показује облик емоционалне зрелости: нема осећаја супериорности, нема потребе за потврђивањем статуса. То је избор једнакости, чак и у најситнијим детаљима.
